Česta je ženska ideja da će se njen dragi u braku promeniti. Sve će tada biti drugačije, misli ona, sve ove njegove sitne nesavršenosti (voli ga ona i s njima, ali bi ipak radije da ih nema) nestaće kad bude oženjen čovek, moraće da se uozbilji tada. Onda dođe kao veliko iznenađenje što se to ne desi.
Muškarci se u braku ne promene. Naravno, tokom dugog perioda doći će do nekih promena, ali samo to što je stupio u brak neće promeniti muškarca, niti će njemu pasti na pamet da treba da se menja. On se oženio zato što je sa osobom s kojom želi da bude, na način na koji želi da bude, i želi da to stanje bude trajno – da niti se on sam menja, niti da se njegova draga promeni. Što se muškaraca tiče, žena bi trebalo da i u braku ostane ona vesela osoba s kojom su se zabavljali i s kojom su toliko uživali – baš zbog tog uživanja su i poželeli da vezu učine večnom.
Ono čemu se većina muškaraca nada jeste da njihova draga neće postati zahtevnija u braku nego što je bila u toku zabavljanja, kao i da neće promeniti fizički izgled – a žene veoma često u braku postanu zahtevnije jer to smatraju mnogo ozbiljnijim nego što je bilo zabavljanje, i u skladu s tom svojom promenom, promene i svoj izgled.
Bračna zajednica zahteva da se dvoje ljudi konstantno prilagođavaju potrebama onog drugog, definitivno zahteva više ozbiljnosti od zabavljanja, i ako oboje nisu spremni za to (i ako nisu sigurni da je i ono drugo spremno za to, takvo kakvo je u tom trenutku), bolje je da se brak odloži.