Međunarodna zajednica ima obavezu da radi na ostvarivanju jednakosti i nediskriminacije, i u tome se može napredovati isključivo promovisanjem tih vrednosti, zbog toga je borba protiv rasizma u središtu Povelje Ujedinjenih nacija.
Obrazovanje i puna primena antidiskriminacionih propisa je najbolji način za eliminaciju rasne diskriminacije.
U razgovoru sa Bobanom Petrovićem iz Turističke organizacije Gračanica kao i Miljanom Dunđerin, predstavnikom Kulturnog centra Akvarijus, proveravali smo da li u turizmu, odnosno umetnosti, postoji rasna ili bilo koja druga diskriminacija?
„U sektoru turizma to nije toliko primetno jer turizam nema granica i ljudi koji se bave turizmom žele da sarađuju i na taj način doprinesu ne samo svom dobru i svojim prihodima, već i prihodima svih ostalih. U turizmu nema nacija i rasa. Ljudi sarađuju, od toga žive i mislim da ja bar koliko znam niti su turisti imali neki problem na Kosovu, niti ljudi koji međusobno sarađuju. Na primer ugostitelji sarađuju sa raznim agencijama, naravno, ako dovodi turiste ona je najbolja agencija na svetu“, rekao je Boban Petrović, direktor Turističke organizacije Gračanica, a istog mišljenja je i Miljana Dunđerin.
„Umetnici su možda najnezahvalniji za razgovor ako je u pitanju podela bilo kog karaktera. Umetnik je čovek koji prosto razmišlja drugačije i posmatra drugačije ceo svet oko sebe. Za mene ne postoji razlika i mi (umetnici) trudimo se svakodnevno i onim što radimo i načinom na koji radimo da apsolutno ne postoji nikakva podela u nijednom segmentu, nezavisno dal je pol, rod, rasa, broj. Na naša vrata ulazi umetnost. Volela bih da svi ljudi razmišljaju kao umetnici i da stvarno ne vide bilo koju vrstu podele.”
Slušajući druge ljude Miljana zaključuje da postoje diskriminacije apsolutno na svim poljima i to je problem čitave društvene zajednice, jednog sistema uređenja, zbog toga obaveza svih nas je rad na promovisanju jednakosti i nediskriminacije.
„Nije dete krivo ako jednostavno životno stekne saznanje o tome da postoji razlika među nečim. Nije jedno dete krivo zato što ono poraste s činjenicom da su životinje, psi lutalice na ulici, problem od kojih treba da se plaše a ne nauče da su to ustvari bića koja su ljudskom nemarnošću završila tu gde su. Nije krivo dete ako poraste s činjenicom da ima pogrdna imena za svoje komšije a da nema ljubav u njima. To je stvar vaspitanja, društvenog kodeksa, obrazovanja, i nekih većih sistema, tako da mi kao pojedinci koji ne vidimo te razlike i koji se trudimo da proširimo jednakost na svakom nivou upravo nemamo moć osim nekih malih ciljnih grupa. Potrebno je da se društvo menja iz korena, naročito društveno uređenje i obrazovanje. Obrazovanje je ključ svega jer u porodici dolazi obrazovanje isto iz obrazovanja.“
Međunarodni dan eliminacije svih oblika rasne diskriminacije obeležava se 21. marta, a cilj je da se istakne ključna uloga koju ima edukacija mladih u borbi protiv rasizma i rasne diskriminacije.
