Zahvaljujući ljubavi prema pisanoj i izgovorenoj reči, a koju je nasledila u porodici, za Aleksandru Tomašević je bilo prirodno da i sama počne da stvara umetnost, da stvara poeziju…
Njenu poeziju odlikuju razni motivi kao što je samo bivstvovanje i šarenoliko detinjstvo te je Aleksandra, u svoju poeziju utkala samu sebe.
„Pisanje je bila ljubav koja se javila u srednjoj školi, a i u porodici smo generalno svi naklonjeni toj umetnosti koja se igra sa rečima tako da sam od malena nekako bila okružena ljudima koji su stvarali putem reči.“
Ona je tokom marta govorila stihove svojih pesama prvi put javno u Privatnom kulturnom centru Akvarijus u Severnoj Mitrovici. Kako je sama rekla, želela je da vidi reakciju publike i “da li će je književnost primiti u svoje okrilje!”
„Prošle godine sam eto smogla snage da ogolim sebe na neki način i svoju prvu pesmu objavila u časopisu “Stremljenje”. Još uvek nemam objavljenu ni jednu svoju zbirku, ali se nadam tome i idem ka tome.“
Aleksandra je poručila svim mladim ljudima i stvaraocima da treba da veruju u sebe i ono što rade.
“Ja sam jedan od stvaraoca koji zaista nije želeo na taj način ogoliti i objaviti neke svoje osećaje koje sam utkala u svoju poeziju, ali zaista mislim da ukoliko mladi stvaraoci smatraju da treba da pišu, da slobodno pišu ono što osećaju i ono što misle, da treba da pokažu šta imaju i da treba da se izraze na svim mogućim festivalima i da pokažu ono što zapravo stvaraju “
Aleksandra Tomašević je iz mesta Suvo Grlo i student je odseka Srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Mitrovici.
