Da li ste se nekada zapitali kako bi junakinje i junaci najpoznatijih bajki našeg detinjstva izgledali da žive u današnje vreme, odnosno u vreme društvenih mreža, pametnih telefona, moderne tehnologije…
Kakvi bi ih maniri odlikovali, moralne vrednosti, i neizostavno pitanje da li bi imali naloge na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu…
Da li bi balske dvorane zamenili diskotekama, restoranima, bioskopima…
I naravno, gde bi Pepeljuga izgubila cipelicu, koja zasigurno ne bi bila staklena.
„Svaki princ od princeze bi tražio broj telefona, lajkovao bi joj fotografije na društvenim mrežama. Princ na belom konju bio bi princ sa nekim BMW-om. Ne bi išli na bal. Išli bi da gledaju film ili u neku diskoteku.”
„Pa na primer, Pepeljuga ne bi izgubila cipelu u dvorcu nego u diskoteci.”
Kako bi prinčevi i princeze izgledali u XXI veku, pokušala je da nam pokaže rediteljka Radmila Knežević koja je poznatu bajku „Uspavana lepotica” prilagodila današnjem vremenu.
Na taj način želela je da pošalje poruku da svaka devojčica može biti princeza, te da svaka kuća u kojoj vladaju ljubav i sloga može biti dvorac.
„Nemamo onu varijantu, dvorac i tako to. Nije ovo tipična bajka. Više je zasnovana na nekim realnim osnovima, odnosno kako dobrim odnosom prema ljudima možemo da popravimo i sami sebe i kako dobrota utiče na to da li će nam život biti bajka ili ne.”
Mnoge poznate baljke su u poslednjih godina dobile i svoje ekranizaciju koje često nisu interesantne samo deci, već i njihovim roditeljima i svima koji vole da uživaju u pričama o dobru i zlu, ali i u čuvenoj rečenici „i živeli su srecno do kraja života”.
Britanski Telegraf je izdvojio 20 najboljih bajki, među kojima dominiraju one u produkciji čuvenog Volta Diznija.
Na prvom mestu se nalazi Snežana i sedam patuljaka iz 1937, zatim idu Pinokio (1940), Pepeljuga (1950), Uspavana lepotica (1959), Lavirint iz 1986, Princeza nevesta rađena 1987.
