Spaljivanje biljnih ostataka na poljima je praksa koja može imati ozbiljne negativne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Iako se često koristi kao brz i jeftin način čišćenja polja nakon žetve, ovakva praksa ima brojne štetne efekte.
Spaljivanje biljnih ostataka oslobađa veliku količinu ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova u atmosferu, doprinoseći zagađenju vazduha i globalnom zagrevanju. Ugljen-dioksid je glavni staklenički gas koji doprinosi klimatskim promenama, a spaljivanje biljnih ostataka dodatno pogoršava ovaj problem.
Dim koji nastaje prilikom spaljivanja može sadržati štetne čestice koje izazivaju respiratorne probleme kod ljudi i životinja. Ove čestice mogu izazvati astmu, bronhitis i druge respiratorne bolesti, posebno kod osetljivih grupa kao što su deca i starije osobe.
Spaljivanje biljnih ostataka uništava korisne mikroorganizme i hranljive materije u zemljištu. Ovi mikroorganizmi su ključni za zdravlje tla i produktivnost useva.
Umesto spaljivanja, biljne ostatke treba koristiti kao organski materijal za kompostiranje, čime se poboljšava kvalitet tla i smanjuje potreba za veštačkim đubrivima.
