Februar je po mnogo čemu najneobičniji mesec u našem kalendaru. Dok su ostali meseci „standardizovani“, on se stalno menja, podsećajući nas na kompleksnu istoriju merenja vremena. Njegovo ime potiče od latinske reči februum, što znači pročišćenje, jer su stari Rimljani u ovom periodu obavljali rituale čišćenja pripremajući se za dolazak proleća.
Ono što ga čini astronomski jedinstvenim je njegova dužina. Sa 28 dana (ili 29 u prestupnim godinama), on je jedini mesec koji može proći bez punog meseca. Ova pojava se dešava otprilike svake dve decenije, a sledeći put će se desiti 2037. godine. Takođe, zanimljivo je da je u prvobitnom rimskom kalendaru februar bio poslednji mesec u godini, što objašnjava zašto je baš on ostao „zakidan“ za dane prilikom kasnijih reformi kalendara.
Iako ga na severnoj hemisferi vezujemo za mraz, na južnoj polulopti je on sinonim za vrhunac leta. Bez obzira na njegovu dužinu, februar nam svake četiri godine poklanja jedan „ekstra“ dan, podsećajući nas da se čak i kosmički ciklusi moraju povremeno uskladiti sa našim satovima.
