Ljudi svakodnevno stvaraju neobične nove izume kako bi unapredili svet. Njihovi pronalasci se pojavljuju u najrazličitijim oblicima, od uobičajenih do onih čudesnih. Da bi zaštitili autore ovih dela i kako bi isti dobili zasluženo priznanje ili finansijsku dobit, 1967. godine osnovana je Svetska organizacija za zaštitu intelektualne svojine (WIPO – World Intellectual Property Organization).
Od 2000. godine, ova organizacija donosi odluku da se 26. april proglasi Svetskim danom intelektualne svojine kako bi svi autori, inovatori i kreativci dobili zasluženo priznanje za svoja dela i njihov doprinos čovečanstvu.
Kombinujući inovacije i intelektualnu svojinu, ovogodišnje obeležavanje Svetskog dana intelektualne svojine u samo srce stavlja pitanje zelene budućnosti. Prema organizatorima ovog događaja, važno je konačno preći sa reči na dela i da je potrebno učiniti više u zaštiti životne sredine i krhkog ekosistema na Zemlji.
Intelektualna svojina (na engleskom – Intellectual Property ili samo IP) obuhvata sva misaona dela odnosno izume, umetnička i literalna dela, dizajn, simbole, imena i slike koje se koriste u komercijalne svrhe.
IP se štiti na različite načine odnosno uz pomoć zakona, autorskih prava i zaštićenih robnih marki. Sistem intelektualne svojine cilja balans između prava autora dela i šireg javnog interesa, pa s tim u vezi pokušava da stvori jedinstveno okruženje gde će inovativnost i kreativnost napredovati.
Kada je uspostavljen Svetski dan intelektualne svojine 2000. godine, imao je za cilj “podizanje svesti “ kako patenti, autorska prava, robne marke i dizajn utiču na svakodnevni život i to uspešno radi proteklih 20 godina.
