Povodom Svetskog dana borbe protiv astme, 2. maja, stručnjaci ukazuju na to da broj obolelih, posebno među decom, u poslednjoj deceniji naglo raste, međutim pravilno uzimanje lekova i zdrave navike mogu smanjiti intenzitet asmatičnih napada.
Astma je hronična bolest disajnih puteva koju karakteriše pojačana reakcija na različite stimuluse i opstrukcija protoka vazduha usled otoka sluznice, nakupljanja sluzi i spazma glatkih mišića.
Ova bolest ima širok spektar simptoma koji se različito manifestuju po učestalosti i intenzitetu i može se javiti u svim uzrastima. Jedna od najvećih zabluda u vezi sa astmom jeste svakako da ona nije ozbiljna bolest. Svi pacijenti sa astmom su u riziku od teških pogoršanja, bez obzira na težinu bolesti ili nivo kontrole astme. Kada je astma dobro kontrolisana, njen uticaj na svakodnevni život se može svesti na minimum.
Astma spada u dugotrajne bolesti koje se ne mogu trajno izlečiti, ali se adekvatnim lečenjem i terapijom može kontrolisati i držati u granicama normale.
