Generalna skupština UN-a proglasila je 11. decembar, počevši od 2003. godine, za Međunarodni dan planina kako bi se najširoj javnosti ukazalo na značaj i neophodnost zaštite planina. Planine su dom za 13% svetske populacije i četvrtine kopnenih životinja i biljaka.
Zaštita i očuvanje biodiverziteta je milenijumski zadatak svih generacija. Područja pod nacionalnom zaštitom su od izuzetne važnosti ističe Vesna Ćosić, dugogodišnji alpinista i vodič Via Feratte:
„Ima dosta nas koji zaista vodimo računa o tome, čistimo staze, trudimo se da ne ometamo ni životinje, ni sav ekosistem koji postoji u planinama. Međutim, nažalost više je onih koji ne paze, više je onih koji ostavljaju smeće, znači to što ponesu na planinu to i ostave tu, tako da na nama ostalima je da to pokupimo. Iskreno mislim da je najveći problem seča šuma koja je nekontrolisana, naročito na severu Kosova. Znači ono na šta bih ja skrenula pažnju kako ljudima tako i vlastima na Kosovu jer to je zaista strašno koliko se seku šume, samim tim se uništava ekosistem, životinje se ugrožavaju, biljni svet. Verujte mi tužni su prizori kada vidite gola brda.“
Šume i šumski ekosistemi su neophodni za život na Zemlji, a drvo je glavni izvor prerađenog kiseonika u atmosferi. Ono predstavlja pluća naše planete dodaje Vesna.
„Kada bi svaki čovek po jedno drvo zasadio, mislim da bismo problem rešili. Ja bih preporučila jedan francuski animirani film iz 1987. godine koji je tada dobio i Oskara. Radnja filma prati život čovek koji je sadio drveće, čoveka koji je zasadio toliko drveća da je ceo jedan deo Francuske bukvalno oživeo. Tako da eto ako jedan čovek može sve to da uradi, šta možemo svi mi zajedno?“
Dušan Perić iz Novog Naselja (Lipljan) planinarenjem se aktivnije bavi tek nekoliko godina unazad i ističe da su planine izuzetno prirodno blago, i imaju direktan i indirektan uticaj na celokupni kvalitet života.
„Svaka planina je privlačna na svoj način, i ima svoje posebne čari – pre svega mir, čistoću i svežinu. One malo nepristupačnije kriju tu neku devičansku netaknutost i mističnost, i upravo je to ono što je potrebno svakom živom biću da barem jednom oseti u životu. Smatram da na planini čovek može, za razliku od mora koje je toliko popularno kao neki vid odmora ili elaksacije, da oseti sve blagodeti i sve naravi prirode; tamo se ponekad, u samo jednom danu, smenjuju sunce, kiša, vetar, sneg, magla, i upravo u takvim uslovima, kroz takvo okruženje, upoznajemo i sebe, svoje sposobnosti, otkrivamo u sebi neku snagu. Priroda može bez nas ali mi ne možemo bez nje, tako da kad god smo u mogućnosti, trebali bismo da boravimo u planinskim krajevima, kojih u našem rejonu ima više nego dovoljno.”
Planina je ustvari filozofija života… Planina je živo biće. To nije hrpa kamenja ili gomila drveća. Ona je simbol! Ona je vrh i greben, ona je reka i gorsko oko, ona je vodopad i bezdan, nepregledno prostranstvo šuma punih života. Ona je…ono što čovek nikada neće moći da bude. Zato je ona tu, kao nepobedivi bedem prirode.
