Mladi roditelji obično misle da je najteži period u odgoju njihovog deteta u prvim mesecima njegovog života, kada je dete toliko malo da se plaše da ga ne povrede, kada dete još uvek ne zna da kaže šta mu smeta, šta ga muči ili boli i kada je potpuno bespomoćno i zavisno od njih.
Tek kada dete krene da ide u vrtić ili školu, roditelji postaju svesni toga koliko je zapravo bilo bezbrižno dok su bili u mogućnosti da potpuno samostalno prave dobre izbore za svoju decu i da ih sačuvaju od svih potencijalnih opasnosti. Šta roditelji misle po ovom putanju i kakav je stav pojedinih roditelja kada je u pitanju odnos sa decom, saznali smo od Mirjane Stević.
“Dete uvek može naći oko sebe vršnjake sa kojima ima slična interesovanja, ali ne može naći druge roditelje. I kada naiđu faze neslaganja, to ne znači da njemu roditelji nisu potrebni i da vi treba da preuzimate novu ulogu da biste mu se dodvoravali.”
Imajte na umu da vaše dete svoje prijatelje treba da nađe u svom socijalnom okruženju, među svojim vršnjacima. Vaša uloga ne podrazumeva i ulogu prijatelja, mišljenja je Gordana.
“Ukoliko se budete trudili da sa svojim detetom gradite drugarski odnos, vaš autoritet i kvalitet vaspitanja mogu biti dovedeni u pitanje. Prijateljstvo je ravnopravan odnos dve strane, a roditelj i dete nisu i ne treba da budu ravnopravni.”
Za roditeljstvo ne postoji priprema, nema diploma niti potvrde da ste kvalifikovani za mamu ili tatu. Postoji samo vaša unutrašnja želja da to postanete. Kada se to jednog dana dogodi, sve što želite je da budete najbolji roditelj svom detetu a to nije lako.
