Ideja o obeležavanju Međunarodnog dana pismenosti pojavila se u septembru 1965. godine u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja na temu iskorenjivanja nepismenosti. Cilj je da se svake godine međunarodna zajednica podseti na status pismenosti i obrazovanja odraslih na globalnom nivou, odnosno da se upozori na problem nepismenosti, koji još postoji u većem delu sveta.
Na važnost pismenosti ukazao je profesor srpskog jezika, Miodrag Vasić:
„Pismenost označava mogućnost osobe da razume, odnosno koristi pismo. Iako se stopa pismenosti značajno povećala, ljudi danas manje čitaju što umanjuje njihovo poznavanje sopstvenog jezika. Ovo je dobra prilika da se ukaže koliko je pisana reč važna za očuvanje jednog jezika.“
Prema podacima Instituta UNESKO za statistiku u svetu postoji 774 miliona nepismenih osoba, što čini 16,1% stanovništva starog 15 i više godina – većinom žena. Još 67 miliona dece osnovnoškolskog uzrasta nije u školi, a 72 miliona adolescenata nižeg srednjoškolskog uzrasta, ne može da ostvari svoje pravo na obrazovanje. Najmanja stopa pismenosti, oko 23% je u Maliju.
