Pravo čoveka da govori svojim maternjim jezikom osnovno je ljudsko pravo. To naravno, ne znači da ne treba da učimo i govorimo druge jezike. Posebno je značajno poznavanje jezika sredine u kojoj živimo, pogotovo ako je ona multilingualna, poručuje profesorka srpskog jezika i književnosti Gimnazije u Lapljem Selu, Ana Kostić.
„Iz prava na korišćenje maternjeg jezika proizilazi potreba da se različiti jezici kojima se širom sveta govori čuvaju i neguju. Nekada je postojalo 7000 jezika. Danas ih je znatno manje, prema opštoj lingvistici u upotrebi je oko 5000 jezika. Veoma je žalosno što je tokom istorije nestala gotovo trećina jezika kojima se govorilo u svetu“, rekla je Ana Kostić.
Očuvanje maternjeg jezika naša je obaveza, jer se jezikom čuva kultura jednog naroda. Maternji jezik kao obeležje svakog od nas jeste naše kulturno obeležje.
„Čuvajući maternji jezik, mi čuvamo svoj nacionalni integritet. To znači da ono pravo koje želimo za sebe, moramo da omogućimo i drugima, što opet znači da treba i da moramo da poštujemo pravo jedni drugih na korišćenje maternjeg jezika kao kulturnog obeležja kako pojedinca, tako i naroda kome taj pojedinac pripada“, zaključila je Kostićeva za kraj našeg razgovora.
Prvo i najvažnije svojstvo jednog naroda jeste jezik, a čovek je predodređen da govori svojim maternjim jezikom.