Rezolucijom Ujedinjenih Nacija iz 1982. godine, 4. jun proglašen je za Međunarodni dan dece žrtava nasilja.
Da su na decu posledice porodičnog nasilja najintezivnije potvrdila sam je Jelena Minić, psiholog i porodični psihoterapeut u centru Ekvilibrijum u Mitrovici.
„Zato što su deca ranjiva populacija, odnosno ranjiva grupa, i zato što još uvek nisu sazreli u različitim aspektima svog razvoja, na njih nasilje utiče veoma loše i efekti porodičnog nasilja su na njih dugoročni. Nekada ne možemo ni da predvidimo do koje mere su te posledice kod njih izražene.“
Nasilje nije privatna stvar i jednom sistematskom i obuhvatnom akcijom moramo preduzeti mere protiv nasilja, jer je sam proces oporavka veoma dug.
„Moramo razvijati nultu toleranciju na nasilje i počneti sa programima i edukacijama protiv nasilja od najranijih godina, još od predškolskog ili ranog detinjstva“, poručuje Minićeva.
Porodica je prva zona sigurnosti dece, gnezdo koje treba da podstiče rast i razvoj. Nažalost, nekoj deci ona to nije. Otvorimo oči i primetimo nasilje. Naučimo ih i da ga ona primete i osude!
