U kolektivnoj svesti, vešto skrojenoj od strane marketinških stručnjaka, ljudi Novu godinu vezuju za sneg, Deda Mraza i ukrašenu jelku. Dok se sva ova tri uslova ne ispune, euforija se odlaže, pogotovu onda kada nema snega. Doček bez snega nije doček!
Najranija zabeležena proslava Nove godine datira još u vreme drevnog Vavilona. Kako je istorija napredovala, svetske civilizacije su razvile veoma složene kalendare, a prvi dan godine je obično bio vezan za neki bitan poljoprivredni ili astronomski događaj.
Zavisno od vremenskih zona, Nova godina će u neke države stići ranije, a u neke kasnije. Ako niste znali Novu godinu možete prvi dočekati ako se nalazite na Božičnom ostrvu.
Novogodišnja parada jedan je od najatraktivnijih simbola Nove godine. Na Tibetu traje čak 4 dana, Grci paradiraju noseći figurice jabuka, ovaca i zvezda, a na tajlandskoj paradi marširaju uz zvuke gongova i bubnjeva sa likovima zmajeva, slonova, bivola i divova. Hiljade kostimiranih ljudi učestvuje u paradi Junkanoo na Bahamima, takmičeći se za nagrade. U Oberammergau, u Nemačkoj, svake godine se organizuje velika parada na kojoj vođa parade peva pesme o protekloj godini i igra.
Civilizacije širom sveta su slavile početak Nove godine makar četiri milenijuma u nazad. Danas je ustaljen šablon da se Nova godina čeka 31. decembra, pa sve do ranih jutarnjih sati 1. januara. Uobičajeno je da se posete splavovi, žurke, restorani… proslave se provode i na trgovima i raznim mestima gde se uživa u sjanim prikazima vatrometa. Međutim ove godine slavimo opet malo drugačije, a svi znate zašto!
