Gospođo Nita, prošle godine smo razgovarali o nasilju u porodici na Kosovu. Koliko se za godinu dana situacija promenila u vezi sa ovim pitanjem?
Da bismo razumeli situaciju u vezi sa nasiljem u porodici, potrebno je osvrnuti se na institucionalne podatke. S tim u vezi, imamo na raspolaganju bazu podataka u kojoj sve institucije nadležne za nasilje u porodici, kao što su Policija Kosova, advokati žrtava, tužilaštvo, sudovi, socijalni radnici i prihvatilišta, redovno izveštavaju i unose podatke u bazu o slučajevima nasilja u porodici, iz čega dobijamo broj prijavljenih slučajeva. Za razliku od 2020. godine, prošle, 2021. godine prijavljeno je 25% više slučajeva nasilja u porodici, što znači da imamo trend rasta nasilja u porodici, ali sa druge strane imamo i porast aspekta prijavljivanja slučajeva nasilja u porodici. Druge studije potvrđuju da je nasilje u porodici, uprkos činjenici da možda nema mnogo prijava, rasprostranjena pojava. Iz intervjua sa ženama i devojkama činjenica je da su bile izložene nasilju, ali u većini slučajeva ne prijavljuju nasilje. Dakle, rekla bih da je uočljiva promena u odnosu na prošlu godinu to što imamo veći broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici, pre svega zbog povećane svesti u pogledu prijavljivanja. S druge strane, intenzivno sam radila na podsticanju institucija da pravednije reaguju na slučajeve kada se radi o porodičnom nasilju.
Poštovana gospođo Šalja, možete li nam reći šta je konkretno urađeno po pitanju nasilja u porodici na Kosovu?
Jedno od dostignuća prošle godine je izrada Strategije za zaštitu od nasilja u porodici i nasilja nad ženama. Ova strategija je dokument koji odražava viziju i smernice, realno oličene politike u smislu prevencije i bavljenja fenomenom nasilja u porodici, nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja. Predmetna strategija je izrađena na osnovu nekoliko konsultacija sa svim zainteresovanim stranama u vezi sa nasiljem, čak i nakon konsultacija sa drugim akterima i javnošću. Pristiglo je više od 400 komentara na ovu strategiju, u fazi konsultacija sa javnošću, koja je finalizovana i odobrena, januara 2022. godine i sadrži 140 aktivnosti. Realzacija ovih 140 aktivnosti je predviđena u naredne 3 godine, od kojih je oko 35% planirano da bude završeno do 2022. godine. Smatra se da će završetak aktivnosti pomoći u direktnom odgovoru, u slučajevima porodičnog nasilja.
Koliko ste zadovoljni strategijama, programima i drugim aktivnostima za prevenciju i borbu protiv nasilja u porodici?
Praktično, mi već imamo prioritete za sprečavanje i rešavanje nasilja u porodici, nasilja nad ženama i to na polnoj osnovi. Ovo je jedan u okviru planiranih 5 prioriteta. To znači da politička podrška postoji da se da rešenje za predmetnu pojavu, dok je u razvoju politike planirano ne samo izrada strategije zaštite od nasilja u porodici, kao važnog dokumenta koji će nas uputiti na konkretne korake koje treba da preduzmemo, već da pružimo rešenje za pojavu, ali i pregled drugih zakona, koje je potrebno preispitati, kao što je Zakon o zaštiti od porodičnog nasilja. nasilja. Isti zakon je trenutno u procesu dopune, u koordinaciji sa Skupštinom, Komisijom za ljudska prava i deo smo Radne grupe za pravo na izmenu ovog zakona. S druge strane, Krivični zakonik inkriminiše nasilje u porodici, identifikuje vrste nasilja u porodici, ali imamo malo izveštaja o psihičkom i ekonomskom nasilju, pa ga moramo još više razjasniti. Preduzimamo korake da pregledamo ili vidimo šta treba izmeniti. Glavni problem je implementacija ovog pravnog osnova i zato je ovde važno ojačati koordinacionu grupu za zaštitu od nasilja u porodici i podstaći odgovorne institucije da uzmu u obzir ovaj pravni osnov i da ga sprovode. Stupanjem na snagu novog Zakona o zaštiti od nasilja u porodici biće preispitane standardne procedure postupanja koje se odnose na direktne radnje koje svaka nadležna institucija mora preduzeti u situacijama kada se bavi slučajevima nasilja u porodici. Smatram da idemo koracima po planu, strategija je po planu odobrena, sada nam preostaje realizacija aktivnosti strategije i upravo ovih dana i narednih dana bićemo posvećeni sprovođenju strategije, koju su svi akteri predložili i obavezali da će sprovesti.
Da li smatrate da su zakoni na Kosovu dovoljno strogi u pristupu protiv nasilja u porodici, posebno u kažnjavanju počinilaca i zaštiti žrtava?
U zakonskom smislu, novi Krivični zakonik, koji je stupio na snagu aprila 2019. godine, nasilje u porodici smatra krivičnim delom, predviđa novčane kazne i kaznu zatvora do 3 godine za svakog ko izvrši fizičko, psihičko, ekonomsko i seksualno nasilje. Kao krivično delo se prepoznaje postupak lica koje počini ili preduzme bilo koji od ovih oblika nasilja, i može biti privedeno pravdi. Pravni osnov postoji, samo nam je potrebna povećana svest tužilaca i sudija, da se ovaj pravni osnov koji imamo sprovede i oživi.
Šta biste poručili slušaocima radija K4?
Nasilje uopšte se odnosi na nepoštovanje dostojanstva drugih, u bilo kom obliku. Kada dođemo do faze u kojoj uspemo da prihvatimo svakog takvog kakav jeste, imaćemo manje slučajeva nasilja. Ali, s druge strane, smatram da je neophodna opšta svest o ženi, ženi u našoj porodici. Jer to polazi od porodice, jedna vrsta diskriminacije devojčice u odnosu na dečaka. To je korak koji moramo preduzeti, ili svi moramo da radimo na tome da ga prevaziđemo. Što više prepoznajemo vrednosti devojaka i žena, majki u našim porodicama, manje ćemo biti skloni da koristimo nasilje u slučajevima kada imamo nesuglasice sa njima. To bi bila jedna od mojih poruka.
Druga bi bila prijavljivanje nasilja i važnost da društvo zauzme opšti stav protiv nasilja, a ne da ga prihvata.
Ne samo u našoj porodici, već i kod naših komšija, na poslu, na našem radnom mestu gde možemo na neki način da podignemo glas i pokažemo da smo protiv nasilja. To bi pomoglo institucijama da budu informisane i da reaguju na slučajeve nasilja. S druge strane, ja ću raditi na tome da ove institucije reaguju pravedno, da više nemamo situacije u kojima, uprkos prijavama, reakcija nadležnih institucija nije dobra ili je nekorektna, već da bude suprotno od toga, da imamo korektan i uredan zakonski postupak po standardnim operativnim procedurama, koje su u potpunosti regulisane i ne ostavljaju mnogo manevarskog prostora.
