U današnje vreme mnogi roditelji smatraju da je važnije da deca nauče da pišu, čitaju, računaju, govore strane jezike, da postignu akademski uspeh.
Ono što ponekad zaboravljaju je činjenica da je važno i da ih nauče da budu dobri ljudi, da pomažu drugima, da budu ljubazni, velikodušni, empatični i lepo vaspitani.
Ukoliko učimo decu da budu dobra i čine dobra dela to pozitivno utiče i na njihov akademski uspeh, zdravlje, dobre međuljudske odnose. Takođe, utiče i na porast samopouzdanja, motivacije za učenje, smanjenje vršnjačkog nasilja.
Pedagog Mirjana Janicijević, ističe koliko je važno da deca čine dobra dela i koliko se to odražava na njihovu budućnost.
“Ohrabrite dete da katkad pomogne prijatelju, na primer, da zaveže cipelice ili barem ga pričeka dok on veže vezice. Podsetite ga na to koliko je bilo srećno kad mu je neko vratio izgubljeni predmet ili slično. Deca koja nauče da dele postaju velikodušne osobe. U dečijoj je prirodi da pomažu ljudima iz svog okruženja. Međutim, ova pozitivna osobina vremenom slabi ukoliko se ne podstiče i ne praktikuje na pravi način. Potrebno je da roditelji, vaspitači i ostale odrasle osobe na koje se deca ugledaju često razgovaraju sa mališanima o tome šta znači biti plemenit i saosećajan prema drugima, kao i da im pruže primer i uzor kako da se ponašaju u praktičnim situacijama. To je bitno, pošto znamo da najmlađi uče oponašajući odrasle.”
Istraživanja pokazuju da deca koja redovno čine dobra dela i koju roditelji uče da budu zahvalna od malih nogu, rastu ne samo u srećnije i zdravije pojedince već su u stanju i da formiraju i bliskije odnose sa drugim ljudima.
Od suštinskog značaja je da roditelji budu dobar primer deci u ranom uzrastu, i što je možda još značajnije – da budu dosledni u oblikovanju plemenitosti i zahvalnosti dok deca odrastaju. Sigurno je da postoji veza između plemenitosti i sreće, što dokazuju i mnoga istraživanja po kojima su zahvalna deca u isto vreme i mališani ogromnog srca.
