Širom planete danas se slavi magija teatra! Od antičkih tragedija do savremenih performansa, pozorište vekovima ostaje jedinstveno mesto direktnog susreta umetnika i publike.
Centralni događaj svakog 27. marta je čitanje Međunarodne poruke, koju ove godine potpisuje istaknuta ličnost iz sveta kulture, podsećajući nas da umetnost ne poznaje granice. U eri ekrana i digitalizacije, pozorište opstaje kao prostor istine, empatije i kritičkog razmišljanja.
Pozorište je prepuno neobičnih običaja, mračnih sujeverja i fascinantne istorije.
- Slomi nogu: U pozorištu se nikada ne kaže „srećno“, jer se veruje da to donosi lošu sreću. Umesto toga, poželite glumcu da slomi nogu. Poreklo je starogrčko — publika nije tapšala, već je lupala nogama o pod, a ako je predstava bila odlična, mogli su bukvalno da „polome nogu“.
- Zabranjeno zviždanje: Nekada su radnici iza scene bili bivši mornari koji su koristili zvižduke kao signale za spuštanje zavesa ili kulisa. Ako bi neko slučajno zazviždao, radnik bi mogao greškom da spusti težak teret nekome na glavu.
- Magbetovo prokletstvo: Glumci veruju da je Šekspirov „Magbet“ ukleta drama. Nikada ne izgovaraju ime predstave unutar pozorišta (zovu je „Škotska drama“), jer veruju da će to prizvati nesreću ili povrede.
- Svetlo za duhove (Ghost Light): Na mnogim svetskim scenama, kada se pozorište zatvori, na sredini bine ostavlja se upaljena jedna sijalica. Praktičan razlog je da niko ne padne u mraku, ali legenda kaže da se svetlo ostavlja kako bi duhovi pozorišta mogli da nastupaju noću i ostanu zadovoljni.
