Došao je trenutak da 3D štampači prestanu da budu skupa egzotična tehnologija i presele se u svakodnevicu „prosečnih potrošača”. Po prirodi stvari, sam čin 3D štampanja sadrži neobjašnjivo visoku dozu šarma. Nešto što počinje kao ideja, postaje 3D model u računaru, a onda uživo gledate kako se taj model polako pretvara u nešto što možete da dodirnete – nešto što pred vašim očima postaje „stvarno”.
U poslednje vreme 3D štampači i njihova sposobnost da brzo prave komplikovane prototipe nalaze svoje mesto u sve više oblasti – u nauci, tehnologiji, medicini ili zabavi. Kritičari ove tehnologije će vam reći da je nakon skoro četiri decenije od začeća 3D štampe i dvadesetak godina nakon što je počela da pomalja svoj nos u široj javnosti, mnogo toga i dalje isto kod uređaja koji se koriste. Tehnike štampanja su identične ili su tek minimalno evoluirale, a brzina štampe još je relativno mala.
3D štampači su postali finansijski dostupni malim i srednjim preduzećima, ali i običnim korisnicima, čime se izrada prototipa pomera iz teške industrije u kancelarijsko ili kućno okruženje. Sada je moguće i istovremeno uklapanje različitih vrsta materijala. Osim izrade prototipova, 3D štampači nude veliki potencijal za primenu u oblastima proizvodnje nakita, obuće, industrijskog dizajna, arhitekture, automobilske industrije, avio, stomatološke i medicinske industrije.
Inače, „ocem“ ove tehnologije se smatra Čarls Hal (Charles Hull) koji je 1983. godine odštampao prvi predmet (plastična šolja) metodom stereolitografije koje je kasnije postala poznatija pod imenom 3D štampa.
