Na Međunarodni dan žena, 8. marta, podseća se na dugogodišnju borbu žena u kojoj su najveći uspesi bili uvođenje 8-satnog radnog vremena, ujednačavanje plata za muškarce i žene, ali i zaštita majki, te uvođenje porodiljskog odmora.
Šta naši sugrađani misle o Međunarodnom danu žena? Da li je je ovaj Dan izgubio svoj pravi, izvorni smisao i sveo se samo na poklone poslušajte u nastavku:
„Jesu ljudi izgubili smisao zato što se sve svelo na poklanjanje materijalnih stvari odnosno poklona, bilo da je to cveće ili nešto drugo a reč danas veoma malo znači“, kaže Aleksandra Lekić iz Preoca.
„Saglasna sam sa time da su generalno mnogi datumi, mnoge proslave, danas polako počele da gube svoj smisao. Što se tiče moje poruke povodom dana žena jeste da zaista smatram da su žene bića koja su prilično jaka i da trebamo da napravimo da se u tom smeru krećemo da jednostavno izražavamo svoja mišljenja i svoja viđenja stvari kao neko ko priprada toj populaciji i zaista smatram da smo posebna bića, nežna bića a istovremeno vrlo jaka i čvrsta i da imamo mnogo šta da pokažemo. Tako da bih volela da se što više žena uključi u sve sfere stvaralaštva“, dodaje Aleksandra Tomašević iz Suvog Grla.
„Želim da čestitam prvenstveno svim ženama 8. mart, posebno majkama, jer mislim da je upravo to njihov dan i njihov praznik. I volela bih da se svi sete svojih dama i da im posvete ako ne pesmu, možda neki cvet koji će ih eto podsećati na taj njihov dan“, poručuje Danijela Radomirović iz Severne Mitrovice.
„Sve je to danas nekako postao klasičan kliše i baš iz tog razloga mi se sviđa što ovde u Mitrovici se trude baš da sve to prikažu na neki drugi način, da ne bude to klasičan 8. mart i klasičan dan žena već da tu bude mnogo jakih priča i žena i svega ostalog“, objašnjava Dunja Veljković, student Fakulteta umetnosti Priština u Severnoj Mitrovici.
„Ovaj dan se proslavlja zbog da ne kažem jednakosti žena sa muškarcima pošto to nikada neće biti moguće, ali to je više neka sloboda prava, da žena može da radi ono što radi danas, da može da bude na rukovodećim pozicijama, da bude cenjena, da nije samo domaćica. Gledam na svom primeru, ja imam dvoje dece, ali uz to sam završila fakultet pa se nadam da ću i da se zaposlim. To nekada nije bilo tako, žena je bila ta koja je sedela kući, koja je gajila decu, koja nije imala pravo svog glasa, pa čak nije mogla ni da piše javno. Znamo i sami neke pesnikinje i pisci su imali pseudonim, znači da nisu žene nego pod muškim imenom. Tako da to sa poklonima je skroz otišlo od prave suštine proslave ovog dana“, ističe Nevena Milosavljević iz Zvečana.
„Kao i mnoge stvari u današnje vreme nekako se suština čini mi se iskuviše olako zagubila kao i dosta toga u ovom dobu u kom živimo. Sve se svodi na neke krajnje površne vrednosti, a koja bi bila poruka za sve žene: pa žene su te koje su menjale istoriju, a iza svakog tog jakog muškog karaktera je stajala neka jača žena. Žene su oduvek mogle sve, a u današnje doba kad su nam mnoge stvari olakšane mislim da možemo još više i ne treba se libiti, iako i dalje osećamo da možda neke stvari se nisu promenile u tom smislu, da je ovo i dalje muški svet, ne treba se nikako povlačiti pred tim“, poručuje glumica Nikolina Spasić.
Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta.
Taj dan se obeležava u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i njujorški marš više od 15.000 žena, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
